ŠANSE ZA DOBIJANJE WORK & TRAVEL VIZE

Kao da cela situacija, oko Work and Travel programa, nije sama po sebi bila komplikovana, pa još sad i novonastala situacija sa vizama. Trebalo je brinuti o parama, ubeđivanju roditelja, kako uklopiti faks i sve ostalo što ide uz to, a od prošle godine, na dnevni red rizika su došle i vize. I prethodnih godina su odbijeni ljudi, ali došlo je do promene u kriterijumima.
Nije bilo tako strašno prošle godine kao što se pričalo i nisu procenti ono što nas brine.
 
 Broj odbijenih za vizu jeste porastao, ali on je još uvek  manji od 20 posto, što je prilično prihvatljivo. Da li će rasti, ostaje nam da vidimo. Te stvari verovatno zna samo par ljudi u konzularnom odeljenju. Kao što rekoh, nisu brojke one koje su najviše mučile sve, nego pretumbavanje i redefinisanje kriterijuma za dobijanje vize.
Prethodnih godina, za svakog kandidata koji je odbijen moglo je da se nađe nešto što bi ga svrstalo u kategoriju rizičnih. Da li je to bila pauza u školi, loše poznavanje jezika ili nešto treće, uvek je postojao neki razlog. I to nam je svima davalo neku vrstu mira.
  Prošle godine se po prvi put desilo da su odbijeni ljudi koji su imali savršenu situaciju. Studenti starijih godina, na budžetu, dati ispiti, sve je bilo u redu ( po onome što smo znali ), pa opet nisu dobili vizu. I mislim da je to ono što nas je najviše plašilo. U jednom trenutku se činilo, da su svi kriterijumi izbrisani i da se ljudima random odobravaju vize. Pa ipak, sad kad saberemo utiske i hladne glave analiziramo situaciju, mogu da se utvrde neke pravilnosti u samom procesu.

Mi ćemo ih izlistati, a vi se pronađite.happy-students

 –  Još uvek se isplati biti dobar student. Iako su ljudi koji su imali odličan studentski status odbijeni, opet se to dešavalo u veoma malom broju, i ovaj preduslov se još uvek može smatrati jednim od glavnih kriterijuma za dobijanje vize.

 –  Sa druge strane, rizični studenti su u dosta većem broju odbijeni. Pod rizičnim podrazumevamo studente koji su pravili pauzu između srednje škole i upisa fakulteta, pauzu ili obnovljene godine tokom studija, prebacivanja sa jednog fakulteta na drugi itd. Prethodnih godina je solidan broj ovih studenata dobijao vizu, ali ove godine je drastično porastao broj iz ove kategorije koji su odbijeni.

 –  Ove godine, više nego ikad pre, su se u ambasadi oslanjali na slobodno uverenje konzula, dakle, dosta je zavisilo od toga kako će se sami studenti snaći na intervju-u. Od vas će se zahtevati da u veoma kratkom vremenskom roku date veoma precizne i konkretnе odgovore na pitanja koja se tiču vašeg statusa. Nema puno objašnjavanja i priče, te shodno tome treba otići na intervju pripremljen psihički i u svakom drugom pogledu.

 –  Studenti koji studiraju van Beograda i Novog Sada, posebno studenti sa juga zemlje, bili su u rizičnoj grupi, tj. mnogo veći broj njih je odbijen, iako su imali dobar studentski status. Bez da se ulazi u neke teorije zavere, za ovo postoji veoma dobar i opipljiv razlog. Studenti koji studiraju u manjim gradovima, posebno sa juga zemlje su u mnogo većem broju kršili pravila programa i ostajali u Americi da žive i posle završetka Work and Travel programa.
Statistika od prethodnih godina je neumoljiva  i to je moralo da dođe na naplatu, a  to je i glavni razlog zašto su ljudi iz tih oblasti odbijeni u mnogo većem broju od ostalih kandidata.

– Fakulteti su počeli da se rangiraju po tome koliko su perspektivni za studente. Pa recimo studenti koji studiraju IT i slične oblasti, koji imaju dosta veće šanse za zaposlenje posle fakulteta se smatraju manje rizičnim u vezi sa ostankom u Americi. Ova podelafakulteta je, pretpostavljamo, urađena uz pomoć ukrštanja podataka iz prethodnih godina i analize statusa ljudi koji su ostali u Americi i posle programa.

 –  Ove godine, više nego prethodnih, su postavljana pitanja koja se tiču ekonomskog statusa roditelja samih aplikanata. Smatra se, naravno, da studenti koji dolaze iz ekonomski imućnijih porodica, imaju manje razloga da ostanu u Americi posle završetka programa.

 –  Jedno od najčešćih pitanja koja se postavljaju je da li imate rođake u Americi. Sama činjenica da ih imate nije po sebi problematična, i nismo preporučivali studentima da kriju tu informaciju ( kao ni bilo koju drugu ), već je bio problematičan način na koji su ti ljudi otišli u Ameriku i ostali tamo. Pa recimo ako neko ima strica u Americi koji tamo živi 20 godina, ima državljanstvo, porodicu, posao itd, onda to nije bio problem, za raziku od situacije kada je nečiji brat ili sestra otišao na Work and Travel u Ameriku i ostao da živi tamo, bez obzira da li je u međuvremenu legalizovao svoj status ili ne.

 –  I poslednji bitan faktor koji bismo istakli je SREĆA. Kao i uvek u životu, sreća je onaj mali tas na vagi, koji može da prevagne na jednu ili drugu stranu.

Dakle, situacija je takva kakva jeste. Svako ko ima uslove i želi da se prijavi na Work and Travel program bi trebalo to da uradi, jer je definitivno jedno iskustvo koje će Vam promeniti život i način na koji gledate na mnoge stvari. Ono što je do vas je da se dobro pripremite, budete dobri studenti, date dovoljan broj ispita, a ostalo je sve van vašeg domašaja, te shodno tome, ne vredi se oko toga nervirati.

Pogledajte i: